Ovih da­na na­vr­ši­le su se tri go­di­ne od ak­ti­vi­ra­nja kli­zi­šta u na­se­lju Ze­le­ni po­jas, na ima­nju To­ma­ša i Na­de Bu­rić. Na krov ku­će Bu­ri­ća 10. fe­bru­a­ra 2014. go­di­ne pa­lo je vi­še sta­ba­la bo­ro­va, a kli­zi­šte je od­ni­je­lo i dio pu­ta. Eki­pe bar­ske Slu­žbe za­šti­te i spa­ša­va­nja i JP „Ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti” dan ka­sni­je su raš­či­sti­le te­ren, a ka­sni­je su Bu­ri­ći an­ga­žo­va­li rad­ni­ke ko­ji su na­sta­vi­li či­šće­nje gra­nja, žbu­nja, ka­me­nja...
Po­ro­di­ca Bu­rić, me­đu­tim, pu­ne tri go­di­ne stre­pi od sva­ke ki­še, pla­še­ći se da im ja­ke bu­ji­ce ne za­tr­pa­ju ku­ću. Tra­ži­li su, na­rav­no, i po­moć od nad­le­žnih, ali nje ni­je bi­lo.
Pre­ma ri­je­či­ma Na­de Bu­rić, za ove tri go­di­ne pa­da­la su sta­bla bo­ro­va i da­lje, ob­ru­ša­va­li su se dje­lo­vi ze­mlji­šta, pro­pao je i put, a kli­zi­šte je na­sta­vi­lo da pri­ti­ska nji­hov plac.
-Sta­nje se ni­je pro­mi­je­ni­lo. Za­jed­no sa To­ma­šem, ko­ji je već go­di­nu da­na pri­ko­van za kre­vet, sva­ko ve­če stra­hu­jem da će se na­ša ku­ća sru­ši­ti. Te­me­lji ku­će su u vo­di, a vo­da te­če i kroz ga­ra­žu. Zbog svih tih pro­ble­ma, ali i oglu­ša­va­nja nad­le­žnih na na­še pro­ble­me tu­ži­li smo Op­šti­nu, zbog to­ga što je do­zvo­li­la grad­nju na kli­zi­štu - ka­že ona, is­ti­ču­ći da su na tom mje­stu još pri­je 50 go­di­na po­di­gli ku­ću.
Upra­vo na pod­ruč­ju da­na­šnjeg Ze­le­nog po­ja­sa, pri­je ne­go što je za­sa­đe­no dr­ve­će uz sa­mu pru­gu, bi­lo je ve­li­ko kli­zi­šte. De­ša­va­lo se, sje­ća­ju se naj­sta­ri­ji ži­te­lji Gor­njeg Šu­ša­nja, da po­sli­je ve­li­kih ki­ša, po­čet­kom pro­šlog vi­je­ka, lju­di ni­su mo­gli na­ći put ko­jim bi sa Pe­ti­lje­va br­da si­la­zi­li u grad. Bu­ji­ce bi ga jed­no­stav­no od­ni­je­le, a po­ja­vlji­va­li su se pod­zem­ni iz­vo­ri, ko­ji bi se po­sle ne­ko­li­ko da­na isto ta­ko neo­če­ki­va­no gu­bi­li u utro­bi ze­mlje. Ge­o­lo­zi i ur­ba­ni­sti ka­žu da se ova i slič­ne zo­ne, sa ne­sta­bil­nom ge­o­teh­nič­kom sre­di­nom, mo­gu pre­po­zna­ti i po „pi­ja­noj šu­mi”, u ko­joj su sta­bla, usled po­mje­ra­nja tla, nag­nu­ta u ra­znim prav­ci­ma.
-Na tom istom mje­stu ko­je je gu­ta­lo dr­ve­će i sta­ze ni­klo je po­sled­njih go­di­na ve­li­ko na­se­lje sa, pre­ma ne­zva­nič­nim po­da­ci­ma, pre­ko 20.000 obje­ka­ta. Uklo­nje­na su mno­ga bo­ro­va sta­bla, a ze­mlji­šni kom­pleks je op­te­re­ćen to­na­ma be­to­na, že­lje­za i ope­ke. Na sva­kom ko­ra­ku kroz ovo na­se­lje, do ko­jeg je sti­gla stru­ja i vo­da, vi­dlji­vi su tra­go­vi du­bo­kih ra­sje­kli­na od sli­je­ga­nja tla, a si­va ras­kva­še­na gli­na če­sto pre­tva­ra mje­sni put u bla­to. Po­se­ban pro­blem na­stao je kad su ru­ski dr­ža­vlja­ni po­di­gli ve­le­lep­ne vi­še­sprat­ne ku­će i iza­zva­li sli­je­ga­nje tla. Pro­sto je ne­shva­tlji­vo da se ta­ko ne­što do­zvo­li­lo. Re­ci­mo, iz­nad na­še ku­će ru­ski dr­ža­vlja­nin je po­di­gao pa­la­tu, ali su na njoj po­pu­ca­li zi­do­vi. Mi smo uka­zi­va­li da sli­je­ga­nje nje­go­ve ku­će uzro­ku­je i pro­ble­me svih nas, ta­ko da is­pa­da­mo ko­la­te­ral­na šte­ta. Ni­je on kriv, na­rav­no, kri­vi su oni ko­ji su mu da­li gra­đe­vin­sku do­zvo­lu, ne upo­zo­riv­ši ga na ka­kvom te­re­nu gra­di. Ni­su se smje­le da­va­ti do­zvo­le za ve­li­ke gra­đe­vin­ske objek­te već sa­mo za jed­no­sprat­ne ku­će, i tek će se vi­dje­ti po­sle­di­ce te po­gub­ne po­li­ti­ke ne­plan­skog iz­da­va­nja pa­pi­ra. Ru­si ko­ji su gra­di­li tu, i na­ši lju­di ko­ji su sti­ca­li ka­pi­tal da bi po­di­gli ku­će, ni­su mo­gli zna­ti da su tu pod­zem­ne vo­de, ali mi, Ba­ra­ni, po­seb­no oni ko­ji su im da­va­li po­treb­nu do­ku­men­ta­ci­ju iz Op­šti­ne Bar tre­ba­lo je to da zna­ju - ka­že Na­da Bu­rić.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, sve vri­je­me nad­le­žni su pre­ba­ci­va­li lop­tu od jed­nog do dru­gog, i ni­ko ni­je htio da ura­di ni­šta kon­kret­no.
-Ka­ko ta­da, ta­ko i da­nas. Svi su nas iz­bje­ga­va­li. To­maš se raz­bo­lio, ne mo­gav­ši da shva­ti da se lju­di ne okre­ću čak i ka­da je ne­či­ji ži­vot u pi­ta­nju. A na­ši ži­vo­ti su bi­li u pi­ta­nju, i to je i sa­da slu­čaj. O imo­vi­ni da i ne pri­čam. Je­dan naš obje­kat u dvo­ri­štu je uni­šten, zi­do­vi su po­pu­ca­li i ni­je vi­še za upo­tre­bu – ka­za­la je Na­da Bu­rić. D.S.


Iz­grad­nja vi­še­sprat­ni­ca uzrok kli­zi­šta

Od­bor­nik DF-a u SO Bar Zo­ran Ta­jić po­sta­vio je od­bor­nič­ko pi­ta­nje o pro­ble­mu po­ro­di­ce Bu­rić i kli­zi­šta u Ze­le­nom po­ja­su. Od­go­vo­rom ni­je bio za­do­vo­ljan.
-Se­kre­ta­ri­jat za imo­vi­nu mi je od­go­vo­rio da je osnov­ni raz­log što od­bi­ja­ju da re­a­gu­ju na ovaj pro­blem taj što je ovo na­se­lje uglav­nom bes­prav­no, i da sa­mo ne­ko­li­ko ku­ća ima gra­đe­vin­sku do­zvo­lu, od­no­sno pla­će­ne ko­mu­na­li­je. Zbog to­ga, ka­žu, ne­ma nov­ca za tu na­mje­nu, te pre­ma to­me ne­ma prav­nog osno­va za rje­ša­va­nje ovog pro­ble­ma. Do­sa­da­šnjim na­la­zi­ma vje­šta­ka i struč­nih li­ca ko­ji su obi­la­zi­li te­ren kon­sta­to­va­no da je uzrok kli­zi­šta na­gla iz­grad­nja vi­še­sprat­ni­ca, ko­je ima­ju sve do­zvo­le i pla­će­ne ko­mu­na­li­je, ali od tog nov­ca Op­šti­na ni­šta ni­je ulo­ži­la u rje­ša­va­nje vo­do­to­ko­va i in­fra­struk­tur­nih pro­ble­ma za ko­je je taj no­vac i pred­vi­đen - ka­že Ta­jić.